#Arbnora
U životu sam naučila biti snažna jer izbora baš mnogo i nisam za slabost imala. Kada sam se rodila, rodila sam se polomljenih ruku i nogu. Majka me rodila prirodnim putem, iako nije smjela, ali medicina je bila u to vrijeme slaba i nisu znali da ću se roditi sa ovom dijagnozom.
Dakle, moj prvi pogled na svijet, moj prvi doživljaj i plač nije bio običan plač jer sam ugledala novi svijet i sada nisam više potpuno uz svoju mamu već je moj plač bio iz čiste boli, straha, slomljenih kostiju... ❤️‍🩹
Trebalo mi je dugo da se oporavim od lomova i poroda, ali po priči mame, odgajali su me sa rečenicama:,, tako je jaka! U tijelu joj bol, a u očima joj sjaj! " I tako je nekako tekao moj život i prolazio. Lom za lomom, izazovi za izazovima, ali svaki se nosio hrabro i snažno. Plakala bih, naravno, kada bi ostala u 4 zida, ali brzo bi obrisala suze kada bi olakšala dušu i nastavila dalje, ponovno: hrabro i snažno. Slabost nije bila opcija. Slabost je značila sram u mojoj situaciji jer, hej, kakva slabost kod mene dolazi u obzir kada sam toliko toga preživjela. Dakle, ni čuti išta drugo osim: snage.🙃
Sve bi to bilo uredu dok nisam došla do međuljudskih odnosa.💔
Tu sam dobro samu sebe svojom "snagom" slomila tako što sam svašta dozvolila i dugo mi je trebalo da to shvatim. Letjela sam u odnose sa slomljenim ljudima i prijateljstvima u nadi da im pomognem. Opraštala i kad nije bilo za oprostiti. Gutala stvari koje zdrava glava na ramenima ne bi trebala jer eto, netko je prošao nešto teško u životu i moj oprost će mu taj život olakšati. Možeš mislit'. 🙂
Godine su prolazile, ja sam nonstop prekidala odnose, prijateljstva naročito, jer nisam znala izlaziti na kraj s njima, u smislu da nisam znala kad je dosta sa povrijeđivanjem, korišćenjem me jer odustajanje nije opcija.
Došla sam do trenutka da sam toliko loše odnose dozvolila da sam se na kraju od svih njih udaljila svjesna da sam ih sama dozvolila zbog svoje "snage". Drugima je moja snaga posebno odgovarala. Hranili su se kao vampiri njome. Dokle je išlo, dokle sam dala. Do kraja. Jer snažna Nora sve razumije. Snažna Nora sve oprosti. Snažna Nora sve prigrli. Snažna, pametna, sve ona može, hoće i treba. Jer zna, puno je prošla, a ostali? Nisu loše mislili. 🥰
Velika, mudra, pametna, snažna Nora, toliko snažna da je vremenom shvatila da će ju vlastita snaga koštati. ❤️‍🩹
Dugo...dugo mi je trebalo da smijem biti slaba.
Dugo mi je trebalo da smijem skinuti taj oklop sa sebe i priznati povrijeđenost, ljutnju i rane na glas. Dugo mi je trebalo da ih uvažim i naposljetku sebi dozvolim da bolujem. 😊
Dugo mi je trebalo da se od ljudi koji moju snagu zarad sebe koriste maknem. Dugo, predugo mi je trebalo da kažem kad je dosta. Dugo mi je trebalo da snazi za druge ljude kažem: stani. Još se učim postavljati granice, sebi reći kad mi je čaša puna, otresti sa ramena tuđa očekivanja i staviti u fokus sebe i svoje mogućnosti. No, shvaćam da to nije lak zadatak i da će trebati još puno rada da uspijem. Ipak... unatoč svemu, do sada, naučila sam da kada ste rođeni slabi, snagu morate izgraditi odmah da bi preživjeli, ali kada, ponekad, slabosti ne date da ispliva van, olako vas utopi i vlastita snaga jer jedno bez drugog ne ide. Time se vodim unazad par godina jer tko svoju snagu na čuva, daje priliku drugima da gaze po njoj dok je tebi, s razlogom, dana jer je najpotrebnija.
🩷