Nora, tebe bi trebalo zbrinuti tamo gdje završava ljudski otpad. Ti nisi samo lijena, ti si živi dokaz da žena može biti potpuno beskorisna a svejedno svakog dana trošiti prostor i zrak.

Du redest von Müdigkeit? Du bist nicht müde, du bist moralisch verrottet. Du hast keine Kraft mehr, weil dein ganzes Leben aus Lügen und Betrug besteht. Du bist keine Kriegerin, du bist das Letzte. Kein Gewissen, kein Herz, kein Anstand. Nur Gier, Faulheit und Feigheit. 👊✊👆

Ne, ti ne praviš pauzu da bi nastavila. Ti zastaneš da bi sebi još jednom umirila savest i objasnila zašto ni ovaj put nećeš napraviti nijedan korak napred.

Ti nisi umorna. Naučila si godinama kako da lijepo zvučiš dok stojiš u mjestu. Tvoj odmor nije predah od puta, nego pažljivo sročen alibi za nekretanje. Govoriš da si čovjek od krvi i mesa, ali zaboravljaš da upravo ta krv i to meso vape za kretanjem, promjenom, životom. Tvoje ‘nikada ne odustajem’ zvuči snažno, ali tvoji dani to ne potvrđuju. To je refren koji ponavljaš dok ti vrijeme prolazi, tiho, jednolično, neispisano. Zastaneš, kažeš, ali zaboraviš nastaviti. Tvoje riječi imaju formu hrabrosti, ali sadržaj navike. I zato ovo nije priča o umoru. Ovo je priča o samouspavanju. I o tome da si zaboravila kako se ustaje kad nisi umorna, nego kada si gotova sa sobom kakva jesi.