Lako srat ovako i piskarat a ni na grobu mu nisi bila…dok je bio živ nisi ga fermala 2 % … ušuti i nestani

Jaaaaaoooo, opet ti o tvom šipi pokverenom ocu, hvala Bogu pa ga nema više. Nemaš ti više puno lajkića spominjući stalno tog “bivšeg” lažovčinu, tvom drpavom učitelju što te svim mogućim lažnim cakicama naučio. Jesi mu bila na grobu i tamo mu se izjadala, ne nisi jer vjerovatno ti je on zabranio prije nego što je riknuo. Ne spominješ da niste bili u dobrim odnosima, ili je on tebeo zajebao u nečemu ili ti njega… Najbolje da mu se i ti uskoro pridružiš, pa se onda u paklu raspravljajte 😂😂

Du bist schon eine verlogene Sau. Über deinen Vater weinst du, aber über deine Mutter hört man nichts. Natürlich, die lebt noch, da gibt es nichts zu inszenieren. 😡

Za njegovog života nisi gledala, nisi pitala, nisi osjećala. Ćutala si dok je nestajao, daleka i zatvorena. A sada kad niko više ne može da ti kaže istinu u lice izigravaš kćer koju nikada nisi bila. Ljubav se ne piše u objavama ona se pokazuje dok još ima kome. A tada te nije bilo.

Sad govoriš o njegovom licu a nisi ga ni ispratila. Nisi mu držala ruku dok je blijedio, nisi stajala kraj rake dok je tišina vikala njegovo ime. Nisi ga tražila kad je disao posljednje, nisi mu uputila nijednu riječ kad je možda još čekao baš tvoju. I sada, kad se više ne možeš suočiti s njegovim pogledom, odjednom ga uzdižeš riječima koje ranije nisi znala izgovoriti. Gradiš od njega mit jer ti je lakše izmišljati bliskost nego priznati istinu. Ne oplakuješ njega već samu sebe jer znaš da si zakasnila. Nisu te boljeli njegovi dani već sada peče tvoja praznina. A ta praznina nije nastala njegovim odlaskom nego tvojom odsutnošću dok je još bio tu. Sada pokušavaš pričom prekriti šutnju koju si izabrala onda kad je još mogao čuti tvoje riječi. Ali zakasnjelom tugom se ne briše ono što nije postojalo. I koliko god puta spomenula njegovo ime, ono te neće opravdati. Ostale su ti samo riječi. A nijedna više nije dovoljna.